Vladimir Jakunjin: Ne smemo deliti teroriste na svoje i tuđe

Francuski predsednik Fransoa Oland razgovaraće danas sa Putinom o antiterorističkoj koaliciji, ali Vladimir Jakunjin, opunomoćeni ambasador Ministarstva spoljnih poslova Rusije, kaže da će obaranje ruskog bombardera tragično uticati na stvaranje opšte evropske, čak i svetske koalicije koja bi okončala terorizam.

Jakunjin za „Politiku” kaže da su upravo pojavom ruskih ratnih aviona naneseni udarci po infrastrukturi koja je obezbeđivala finansijsku podršku delatnosti Islamske države (ID).

„Tek nakon toga američki ratni avioni naneli su udarac po naftnim skladištima u Iraku, kao da nisu pre toga znali odakle ID dobija sredstva”, kaže Jakunjin, koji je skoro okončao decenijsko upravljanje Ruskim železnicama, jednim od najvećih ruskih ali i svetskih preduzeća. Jakunjin je, decenijama vrlo blizak saradnik predsednika Putina, pominjan u medijima i kao njegov mogući naslednik. Našao se i među onima koji su na crnoj listi, prema kojima EU i Amerika primenjuju sankcije, a što je jedna od kaznenih mera za „aneksiju Krima”.

U susret današnjem razgovoru Olanda i Putina dodaje da je, nezavisno od raznih postupaka, Oland imao i niz hrabrih koraka, poput sastanka sa Putinom posle posete Kazahstanu, koji je doprineo postizanju sporazuma „Minsk dva”, kao i pokretanje takozvane normandske četvorke (Rusija, Ukrajina, Nemačka i Francuska).

„Kada mislim na terorizam, ne mislim samo na vojnu koaliciju, već da je ogromna grupa ljudi zaražena islamizmom. Oni iskreno veruju da nisu zločinci nego da nastupaju u ime Alaha. Voditi borbu sa time mnogo je teže nego sa vojnim grupacijama, što iziskuje moćnu koaliciju koja će metodama obrazovanja, ekonomske pomoći, kulturne razmene doprineti u borbi. Ne smemo deliti teroriste na svoje i tuđe. Ne znam da li Oland treba o ovome da razgovara sa Obamom, ali svakako mora sa Putinom jer bi kod njega naišao na veliko razumevanje”, kaže Jakunjin za naš list.

Bombe ubijaju teroriste, a ideologija preživljava ratove. Bušov rat protiv terorizma usmrtio je stotine hiljada ljudi, a ideja je ostala duboko utkana...

Pitanje koje ste duboko ispravno postavili nastavak je mojih misli. Možemo da uništimo teroriste i sve što predstavlja oličenje terorizma, ali tako ne možemo u glavama ljudi da uništimo ideju, kojom su mnogi bili zaokupljeni. Neki su mislili da silom mogu da prinude ljude da rade šta im se kaže. Ne stavljam sve u istu ravan, ali setimo se tragedije u Kampučiji. Amerika je pokušala da uništi Vijetnam, neuspešno. Osramotili su se. Mi smo imali teško iskustvo u Avganistanu. Ali, ne da ne učimo na tuđim greškama. Ne učimo ni na svojim. SAD su ušle u Avganistan. Verovali su da će promeniti situaciju u Iraku, Libiji, Jugoslaviji. Opet u Iraku. Ali ne radi se o vojnoj sili, već o političkom savezu i priznanju jednakosti civilizacija i nedopustivosti agresije bilo koje zemlje.

Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Beogradu, kaže da su teroristi velika pretnja Balkanu i Kavkazu, te da EU, Rusija i Srbija moraju biti saveznici.

Iako ne komentarišem izjave političara, moram da kažem da delim njegovo mišljenje i dodajem da pretnju da se uništi čovečanstvo prestavlja podrška terorističkim organizacijama, koja je veća od širenja nuklearnog oružja.

Nemačka kaže da će biti produžene sankcije, uvedene posle ruske aneksije Krima 2014. godine. Ranije je Bela kuća, posle sastanka lidera SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije u Antaliji, rekla da su se složili da sankcije ostanu na snazi do potpune realizacije Minskog sporazuma.

Uvek je udobno pozvati se na ono što nije urađeno prema Minskom sporazumu jer je reč o režimu koji se nalazi pod spoljnim uticajem, američkom upravom, i sukobe lako podvesti pod odgovornost Rusije. A šta se radi da ukrajinsko rukovodstvo izvrši sporazume iz Minska? Ne verujem da su miroljubivi američki savetnici koji sada govore Kijevu šta treba da radi.

Govorili smo o razornoj moći ideologije. Da li ona može biti jednako uspešna i u pozitivnoj ulozi, recimo, u slučaju naše želje da očuvamo Kosovo. Ideologija nekako deluje moćnije kada treba razoriti nego braniti.

Kao teritoriju gde se nalazi važno kulturno nasleđe, država i narod moraju da ulože napor da sačuvaju Kosovo. Problem državnog suvereniteta je mnogo komplikovaniji. Kad se prolije krv, potrebne su decenije da ona izbledi iz memorije. Neophodno je uložiti napore da se obezbede prava srpskog stanovništva na Kosovu. Važna je inicijacija javnog mnjenja u Evropi protiv vandala koji ruše pravoslavne hramove. A šta će biti dalje, postoji izreka „Ako želiš da se Bog smeje, napravi plan”. Mi nismo priznali veštački obrazovanu državu Kosovo, za razliku od zemalja zapadne Evrope i Amerike, jer je nastala grubim kršenjem Povelje UN, kao posledica NATO agresije.

Dobitnik ste ordena Svetog Save prvog reda za ljubav prema srpskom narodu, a predsednik Tomislav Nikolić odlikovao Vas je zlatnom medaljom za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima. Osnivač ste i predsednik svetskog društvenog foruma „Dijalog civilizacija”. Hoće li Vaša delatnost ići u ovom pravcu?

Posvetiću se naučnoj i društvenoj delatnosti u oblasti međunarodnih odnosa, po liniji foruma „Dijalog civilizacija”, po liniji društvenih organizacija „Centar nacionalne slave” i „Andrej Prvozvani”, razvijaćemo odnose sa Srbijom jer je to istorijska pravda oba naroda. Čini mi se da je ovo delovanje mnogo složenije nego rukovođenje tako velikom kompanijom kao što su Ruske železnice.

(Politika)